Jesen, kisa i tuga...
Polako se priblizava.... kisa je vec tu.... tuga kao da nikad nije ni otisla.... krenula je jos uvek su bile kise, padao je sneg... sve je krenulo iznenada.... prepirke, prepucavanja... misljenja nam se mimoilaze.... on je ljubomoran, a ja sam ta koja je po celi dan kuci.... kisa mi je pravila drustvo dok ga cekam da se pojavi, u odelu, sa kravatom, kljucevima od novog auta... njegov miris kao da nije ni izasao iz kuce kad je odlazio ujutru.... samo se sirio po celoj kuci.... i tako vec mesecima.... ja puna razumevanja za njegove odlaske rano izjutra i kasne dolaske.... ipak je to tezak posao, teritorija koju pokriva velika..... a on- pun ljubomore..... i onda se pitam zasto....
Zasto???? Cemu ta ljubomora???
I posle hiljadu previranja i svakodnevnog razmisljanaj o tome sta ga tera na to, jedini zakljucak je- da li on to svoje greske projektuje na mene..... vec danima mislim o tome....
Skoro me je pitao da li mislim da u braku treba da postoje neke granice, a onda je zanemeo pred mojim odgovorom..... onda sam shvatila da je on do sad meni postavljao granice a da sam ja to nesvesno dozvoljavala, misleci da tako cinim mnogo za nas brak..... ne, ne mislim da treba da postoje granice, bar ne granice koje cemo postavljati jedno drugome, mislim da svako treba da postavi granicu sebi, ako je predje to je na njegovu savest. Zgranuo se je.... nisam mogla da definisem ni sebi njegov izraz lica.... a onda sam mu u tihom monologu objasnila da ako me prevari, presao je svoju granicu, jer mene savest nece peci zbog toga....
Dugo sam te noci jos razmisljala.... da li je to u pitanju.... ne znam.... i sto vise mislim manje znam... tako to ide.... misli odlutaju.... sta bi bilo da je bilo .... i sta bi bilo kad bi bilo.... a onda pogled odluta kroz prozor u daljinu.... prestanem da mislim i smao gledam kako pada kisa.....
Tri puta sam procitala ovo sto si napisala, razmisljas vrlo realno i sa puno razumevanja.U pravu si da granice treba da postavimo sami,da sama ljubav ustvari treba da bude granica. Odakle ljubomora ako svoj zivot poklonis nekome, ako taj neko ima apsolutnu slobodu misljenja i kretanja? Na nesrecu i ja razmisljam isto kao i ti, da oni ustvari svoje greske ili razmisljanja prebace na nas.Ljubomora je ustvari strah, a najvise se plasi onaj koji gresi, koji zna kako to ide.Ili negde u okruzenju vidi nesto takvo pa se plasi, ali je to onda nedotatak poverenja, a to opet nije dobro.Najbolje je razgovarati,mnogo i cesto.Mozda je to prolazno, bezazleno, a cutanjem se sumnje samo produbljuju i duhovi bivaju sve veci.
vestice, draga.... vidim da je i tebe pohodila tuga, izgleda da ne postoji imunitet na ono sto nose sivi oblaci.
Cesto prihvatamo tudje granice, krotko se povlaceci unazad, ka zidu koga nismo svesni, koji ce nas u jednom trenu pritisnuti i gusiti... znam kako to izgleda...
I ja gledam u oblake, mada se nadam da ce me kisa danas mimoici.
Draga moja, koliko sam se samo puta nasla u ovim tvojim recima, mislima. Naucila sam da ne razmisljam o tim stvarima. U pravu si kada kazes da ne trebamo postavljati granice jedni drugima, vec sami sebi. Ali isto tako ne smemo dopustati da nama samima neko postavlja granice i odredjuje kako i sta cemo raditi. Ujedno, njegova ljubomora nije tvoj problem, to mu moras staviti do znanja, a sa druge strane, svoju ljubomoru (ako postoji) moras sama kontrolisati i ne smes mu dopustiti da je oseti, jer ce on samim tim osetiti jos vecu moc nad tobom.
P.S. iako si mu odgovorila tako kako jesi :)neka se zamisli malo...
Odvratna je stvar ta ljubomora. Ne znaš ni kad nastane, a svakog dana je sve veća i veća, da bi se na kraju pretvorila u bolest. Ne volim ljubomorne osobe, niti sam ja ljubomorna. A ljudi mi ne veruju kad kažem to.
Kad on izađe sa društvom, a ja ostanem kod kuće, neke moje drugarice znaju da prokomentarišu kako sam luda i ko zna šta on sad tamo radi i sa kim je. A mene baš briga. Upravo to što si ti rekla - ako me prevari to ide na njegovu savest.
Ne mogu da shvatim takve osobe. Misle da ako ženu zatvore u par zidova ona će biti mirna kod kuće. Onaj ko hoće da prevari, on će to uraditi kad mu se bude prohtelo, ma koliko ga sprečavali.
Imao je i moj dečko na početku veze fazu ljubomore, a onda sam mu jasno stavila do znanja da me to iritira i da to ne podnosim. Kod mene je to, sva sreća, upalilo, inače ko zna da li bi danas bili zajedno da je nastavio onim tempom.
Drage moje.... tacno je da od ljubomore nema gore stvari.... ljubomora je najveca mora ljubavi, rece jednom neko pametan.... trudim se da ga razumem, da se stavim na njegovo mesto, sta kad bih ja bila ljubomorna, ali to mi nikako ne polazi za rukom. Kao sto vec rekoh ja sam ta koja ostaje kod kuce i koja bi valjda trebalo da ima razloga za ljubomoru.... sada sam sigurna da ne gresim kad postupim tako ostro prema njemu, do skoro sam bila psihicki uzdrmana i slaba, cisto da bi izbegli svadje i rasprave... ali sada... sada se ne dam... trudim se da to sasecem u korenu. Razumela bih ga mozda da se ja recem medju "hiljade ljudi", da flertujem, dajem povoda... a on- on je ljubomoran na ljude sa neta, na virtuelni svet... e to vec ne mogu da razumem ma koliko se trudila.
Vestice, draga, na taj svet sa neta su svi ljubomorni, ni meni to nije jasno ali je tako.Pozdrav.