Jesen, kisa i tuga...
Polako se priblizava.... kisa je vec tu.... tuga kao da nikad nije ni otisla.... krenula je jos uvek su bile kise, padao je sneg... sve je krenulo iznenada.... prepirke, prepucavanja... misljenja nam se mimoilaze.... on je ljubomoran, a ja sam ta koja je po celi dan kuci.... kisa mi je pravila drustvo dok ga cekam da se pojavi, u odelu, sa kravatom, kljucevima od novog auta... njegov miris kao da nije ni izasao iz kuce kad je odlazio ujutru.... samo se sirio po celoj kuci.... i tako vec mesecima.... ja puna razumevanja za njegove odlaske rano izjutra i kasne dolaske.... ipak je to tezak posao, teritorija koju pokriva velika..... a on- pun ljubomore..... i onda se pitam zasto....
Zasto???? Cemu ta ljubomora???
I posle hiljadu previranja i svakodnevnog razmisljanaj o tome sta ga tera na to, jedini zakljucak je- da li on to svoje greske projektuje na mene..... vec danima mislim o tome....
Skoro me je pitao da li mislim da u braku treba da postoje neke granice, a onda je zanemeo pred mojim odgovorom..... onda sam shvatila da je on do sad meni postavljao granice a da sam ja to nesvesno dozvoljavala, misleci da tako cinim mnogo za nas brak..... ne, ne mislim da treba da postoje granice, bar ne granice koje cemo postavljati jedno drugome, mislim da svako treba da postavi granicu sebi, ako je predje to je na njegovu savest. Zgranuo se je.... nisam mogla da definisem ni sebi njegov izraz lica.... a onda sam mu u tihom monologu objasnila da ako me prevari, presao je svoju granicu, jer mene savest nece peci zbog toga....
Dugo sam te noci jos razmisljala.... da li je to u pitanju.... ne znam.... i sto vise mislim manje znam... tako to ide.... misli odlutaju.... sta bi bilo da je bilo .... i sta bi bilo kad bi bilo.... a onda pogled odluta kroz prozor u daljinu.... prestanem da mislim i smao gledam kako pada kisa..... (Dalje)