Kad ljubav nestane...
Nema me.... sredjujem svoje misli.... ne znam da li cu ih srediti... kako znati da li je ljubav nestala.... da li je samo zatajila.... pitam se.... 10 godina zajedno, sto u vezi, sto u braku.... i sada- vrlo cesto se zapitam sta je to sto nas je spajalo svih ovih godina.... tako slicni, a tako razliciti... svadje, razmirice, prepirke.... mislila sam sa godinama ce proci, prestace da mi postavlja granice, da pokusava da brani ovo ili ono.... nije shvatio da mi sloboda znaci vise od svega... da sam tada najiskrenija... nekada sam bila psihicki slaba i posustajala pred njim... onda sam mu do skoro popustala kako se ne bi svadjali.... a onda mi je sve prostalo beznacajno... shvatila sam da to mozda nije to.... sada imam nekog ko mi je preci, neko kome mnogo vise trebam... ali sada se zapitam... kako da znam da je ljubav prestala da postoji, da je prestala da zivi u meni... da li je sada samo navika, sigurnost... ili ipak tu jos uvek moze da se pronadje po koja mrvica ljubavi.... kako verovati nekom ko sumnja u tebe a ti znas da nema razloga za sumnju.... da li svoje greske projektuje na mene...
hmmmm.... dugo me nije bilo... i sad vas ovako pozdravljam.... i ja sma neka vestica.... mesto da smuckam neki napitak i sredim stvari ja lupam glavom o sto....
Dragi blogeri, pozdravlja vas vasa vestica!!!